Pozdravljam vas u ime Tima za obrazovanje Građanskog pokreta Bravo!
Znamo da je kvalitet obrazovanja važan pokazatelj uspešnosti svakog društva i da obrazovanje treba da bude dostupno svima. Zna i država da joj je zadatak da finansira obrazovne institucije, objekte, opremu, usavršavanje radnika i bezbednost đaka i zaposlenih u prosveti.
Međutim, kada se u Srbiji planiraju državni, pokrajinski i gradski budžet, obrazovanje se predstavlja kao trošak, i činjenica je da držimo jedno od poslednjih mesta u Evropi po sredstvima koja ulažemo u „najmoćnije oružje“ – u znanje.
A koliko je skupa neprosvećenost i neznanje, uveravamo se svakodnevno.
Taman kada smo pomislili da su nas dokrajčili frustracija i iznurenost nakon dve godine rada u kovid („ima škole, nema škole“) režimu, lažne dojave o bombama i skraćivanja časova zbog nepostojećih štrajkova, u maju smo bili svedoci užasa. Zanemeli smo, plakali smo od nemoći. Sa bolnim srcima smo stajali pred decom u školama i pokušavali da shvatimo neshvatljivo. Aktivno smo se priključili protestima protiv nasilja.
Još uvek pokušavamo da shvatimo da se ništa nije promenilo. Za sada…
Naš Tim za obrazovanje povezuje prosvetne radnice i radnike i roditelje sa istom željom – da delima pokažemo da može drugačije, da se borimo za bezbrižnije i bezbednije školsko okruženje, da budemo aktuelni i proaktivni i ukazujemo na propuste i greške, da rešavamo nagomilane probleme, da pohvalimo sa gromoglasnim BRAVO svaki uspeh dece, ljudi koji sa njima dele školske dane, a da ne ćutimo na bahatost, primitivizam i nasilništvo.
Naša debata „Neznanje nije opravdanje“ ukazala je na malverzacije u sferi školskih udžbenika. Pokrenuli smo roditelje i prosvetne radnike da se bore za jeftinije i besplatne udžbenike i ohrabrili one koji to već rade da nastave ovu borbu.
Grad Novi Sad za narednu školsku godinu najavljuje podelu besplatnih udžbenika –ali samo za prvake, i samo izdanja povlašćenih izdavača.Tako je, jer im se tako može. Za sada…
Pred sam početak nove školske godine, organizovali smo debatu „Da li su nam škole bezbedne?“ Ukazali smo na potrebu za izgradnjom manjih, funkcionalnijih školskih objekata u našem gradu.Tražili smo i tražimo uvođenje obezbeđenja u svim školama koje bi finansirao grad, zapošljavanje više stručnih saradnika, psihologa i pedagoga.
Tražimo da prosvetni radnici imaju bezbedan i pristojno plaćen posao i dostojanstven rad bez rizika od mobinga i diskrimnacije.
Za sada smo dobili policajce ispred škola, novi predmet i smernice zaludne ministarke.
Koleginice i kolege, znam da je teško, znam da je nepravedno da za svoj rad budemo potplaćeni, znam da smo izloženi i nipodaštavanju našeg rada i omalovažavanju profesije, ali nema predaje. Ne ostaje nam ništa drugo nego da se i dalje zalažemo za prave vrednosti, za ravnopravnost, za odgovornost i da za svoj rad dobijemo jedno veliko BRAVO!
