Takođe, znali su i da je Republika Srbija potpisnica Univerzalne deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i Konvencije protiv diskriminacije u obrazovanju Ujedinjenih nacija, koje (svaka na svoj način) garantuju isto.
Postavilo se pitanje:
Zašto to ne znaju zaposleni u školama?
Da li njih vode nesposobni pravnici, ili je sve deo nečega što se među mešetarima rado naziva teorijom zavere?
Da bismo na to pitanje dobili odgovor, potrebno je potražiti odgovore na još neka pitanja kao što su:
Zašto je svaki roditelj, koji je na Savetu roditelja ikada pomenuo besplatne udžbenike ili besplatno obezbeđenje, elegantnim potezima uklonjen iz sastava tog tela?
Zašto se na sastancima Saveta uredno prekidaju sva izlaganja na obe ove teme?
Zašto se površno gura samo ideja o besplatnim udžbenicima, a ne ujedno i ideja o tome da izabrani udžbenici treba da budu oni koji su najpovoljniji, a takođe su u Katalogu udžbenika propisanog od strane Ministarstva?
Zašto nastavnici koji su prihvatili inicijativu roditelja da predaju po najpovoljnijim udžbenicima u mnogim školama trpe pritisak i pretnje uključenja prosvetne inspekcije?
Zašto se deca iz mnogih škola kućama vraćaju uplakana zbog toga što im je rečeno da imaju pogrešne knjige?
Zašto se u Republici Srbiji još uvek koriste štampana izdanja udžbenika kada je u Evropi ta praksa skoro nestala?
Pre nego što preporuka Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Ministarstvu da postoje pravne osnove da sva deca dobiju besplatne udžbenike ugleda svetlost dana, Građanski pokret Bravo! još jednom apeluje na to da Nastavna i Stručna veća škola biraju najpovoljnije udžbenike, jer će se oni finansirati iz budžeta iz kog se isplaćuje i nadoknada za rad zaposlenima u prosveti.
O besplatnim udžbenicima se možete informisati na sajtu Fondacije Kavčić, kao i prativši Građanski pokret Bravo, te pogledavši debatu Građanskog pokreta Bravo na sledećem linku:
