Današnji dan, Svetski dan ptica, pravo je vreme da razmislimo o našem odnosu prema životnoj sredini u kojoj ne obitavamo samo mi, već i brojne druge vrste, i o tome kako svet izgleda iz „ptičje perspektive“.
Trenutno stanje ptica u svetu
Na svetu postoji između 9 000 i 10 000 vrsta ptica, ali mnogima preti izumiranje usled uništavanja staništa, klimatskih promena i drugih ljudskih aktivnosti, i brojne vrste već izumiru svakoga dana. Sečom drveća uništavaju se hranilišta i gnezdilišta, a zbog uništavanja drugih vrsta flore i faune broj ptica je sve manji.
Stanje ptica u Novom Sadu
Na Šodrošu, Dunavcu i Kameničkoj adi obitavalo je 139 vrsta ptica, od kojih je 35 sa nacionalne crvene liste. Jednoj od poslednjih prirodnih oaza na obali Dunava, na kojima su one obitavale, preti potpuno uništenje. Neke od tih ptica su zelena žuna, mali i srednji, veliki i seoski detlić, čvorak, dugokljini puzić, brlgljez. Mišar i osičar, kao i bele rode, neke su od ptica sa spiska koji je objavilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Tako je orao krstaš (jedan od nacionalnih simbola, jer se nalazi na grbu Republike Srbije), u potpunosti iščezao sa Fruške gore.
Brojne vrste ptica žive i po novosadskim parkovima, a neke od njih, koje žive u Dunavskom parku, jesu: velika senica, kobac, vrabac, golub grivnaš, veliki detlić…
Kamenički park, kao i Dunavski park, spadaju u zaštićena prirodna dobra, i u njima žive retke i osetljive vrste. Neke od ptica koje žive u Kameničkom parku su: grmuše, zviždaci, muharice i senice, kao i severne zebe, zimovke, čiške…
Kako možete pomoći pticama?
● Ne dirajte mladunce, čak ni u situaciji u kojoj smatrate da im je potrebna pomoć čoveka, jer su roditelji uglavnom u blizini. Izuzetak su slučajevi kad da vidite da je ptica povređena, tada je odvedite najbližem veterinaru.
● Ne puštajte pse sa povoca u prirodi, jer oni takođe mogu da uplaše i povrede ptice. Držite mačke unutra. Mačke su zaslužne za istrebljenje brojnih vrsta ptica. Ukoliko znate gde se mladunci nalaze, probajte da obezbedite prostor tako da napuštene životinje ne mogu da im priđu.
● Ne dirajte gnezda.
● Ostavite nepokošene površine u dvorištu, koje će biti „divlje“, tako da ptice koje se gnezde na zemlji imaju prostora. Biljke u vašem dvorištu sa sobom nose i insekte koji su izvor hrane za ptice. Smanjite upotrebu pesticida i drugih hemijskih sredstava.
● Ne hranite ptice kupovnom hranom leti, već samo tokom zime. Obezbedite pristup čistoj pijaćoj vodi, u svako doba godine. Izbegavajte da hranite ptice hlebom.
● Najlonske kese i slične otpatke odlažite u kante za smeće, jer su one često zamke u koje se ptice upletu.
Istorijska lekcija koja nam dolazi iz Kine
Jedan od događaja u istoriji, primer iz kojeg kao čovečanstvo možemo da izvučemo pouku, odigrao se 1958. godine u Kini, kada je vlast naredila da se svi vrapci u zemlji moraju istrebiti, jer je procenjeno da su oni štetočine. Znali su da vrapci jedu žitarice, i to se činilo kao razuman potez. Stanovništvo je podsticano da, pored drugih životinja, ubija i ove ptice. Brojni su i jezivi načini na koje su ih ubijali. Ono što nisu znali, a mogli su da pretpostave, jeste da se sledeće godine pojavio prevelik broj insekata koje su vrapci jeli dok ih nisu istrebili. Ispostavilo se da vrapci nisu jeli samo žitarice, već i insekte. Skakavci su se prenamnožili i prinos žitarica je drastično smanjen. Brojni ljudi su gladovali. Istrebljenje vrabaca je bilo kontraproduktivno.
Znamo da je sve u prirodi povezano, i da uništavanje jedne vrste uništava i ceo ekosistem. Zato moramo biti pažljivi i prema pticama, kao i prema svim drugim živim bićima. Tako, na kraju krajeva, brinemo i o nama samima.
