Danas, kada svi svedočimo strahoti koja se u školi na Vračaru desila deci, roditeljima, nastavnicima, i svima nama, Građanski pokret Bravo! želi svim srcem da stane iza svih žrtava društva i sistema koji već predugo šalje signale da je ljudskost na izdisaju. Signale za pomoć.
Ponašanje pojedinca ne možemo u celosti razumeti bez sagledavanja društvene sredine u kojoj se on/a nalazi. Tragičan događaj u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u kojem je više ljudi izgubilo život, navodi nas da dobro razmislimo zašto se to desilo baš u školskoj sredini.
Neprirodne, ekstremne podele
Velike klasne razlike, kompetitivnost, preterivanje sa zahtevima da se bude uspešan po svaku cenu, podela na „uspešne“ i „neuspešne“, doveli su do neprirodnih, ekstremnih podela. Tako nepotrebno visoki i nedostižni standardi za većinu, a posebno za mlade ljude, pogon su za hroničan osećaj inferiornosti.
Ovako abnormalno postavljen društveno-vrednosni sistem, sa pogrešnim medijskim uzorima je, pre svega, patologija ekonomsko-političkog sistema koji normalizuje nasilje u najvišim društvenim institucijama. Taj model se, kao nekontrolisana epidemija, iz institucija preneo u naše lokalne samouprave, preduzeća, škole, u medije, među ljude u javnom prevozu i na ulici, preneo se u naše domove i među našu decu.
Poguban decenijski trend
Građanski pokret BRAVO! ukazuje na poguban decenijski trend normalizacije nasilja u javnom, političkom i medijskom prostoru i upozorava na verbalno, emocionalno i fizičko nasilje koje se, kao prihvatljivi oblik komunikacije, širi iz doma Narodne skupštine i sa najviših mesta u državi.
Ova teška patologija šireg društvenog sistema ogleda se i u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Ako ministar i državna sekretarka u Ministarstvu prosvete sebi dozvole izjave poput: „Autoritet se gradi…“, „Ako ja nisam izgradila autoritet, to je do mene…“, „Ja mogu da okrenem ovako i onako, ja sam političar…“, „Da li bi izvukli nastavnici stolicu da ona nije sedela?“, jasno je da glavu u pesak guraju upravo oni koji su zaduženi za rešavanje problema. Šta onda može da očekuje od sistema jedan nastavnik, ili đak?!
Neophodno je međusobno razumevanje i uska saradnja
Koliko je bitno da deca, roditelji i zaposleni u prosveti usko sarađuju, govori i ovaj događaj. Međusobno razumevanje je jako bitna komponenta u čitavom tom procesu, dok guranje činjenica „pod tepih“ može izazvati upravo ovakvu tragediju.
Želimo li da uspostavimo razumevanje između roditelja i nastavnika, prethodno treba da dođemo do poboljšanja statusa svih ovih činilaca u društvu, kao i da jedni drugima priđemo sa željom da se međusobno saslušamo, bez negativnih stereotipa i predrasuda. Ovo je dan kada svako, ali baš svako od nas, treba da se pogleda u ogledalo. Naša deca su ono što smo od njih stvorili kao roditelji, nastavnici, profesionalci u sistemu i van njega, javni delatnici… Uočavate li da smo na istoj strani?!
Emocionalno stanje društva
Svuda su zavladali strah, emocionalna ucena i autoritativnost, što podstiče ogroman bes, doživljaj nepravde, mržnje i prezira prema drugima. Mladi ljudi su u intenzivnom razvoju, nedovoljno izgrađenog identiteta i kognitivnih sposobnosti, u hormonalnom disbalansu, pokušavajući da razumeju svoju seksualnost, dodatno su frustrirani. Zbog svega toga, oni nisu uvek u mogućnosti da se na socijalno prihvatljiv način nose sa frustracijom. U obavezi smo da im pomognemo i stvorimo zdravije društveno okruženje.
Porodica je deo društva, a društvo smo svi mi. Borimo se za izgradnju društvenog konstrukta u kome se vrednuje čovek, podstiču različiti potencijali, obrazovanje, nauka, kultura, različitost, vrednuje rad, solidarnost i priroda, a socijalna politika pronalazi efikasna rešenja za sve ugrožene kategorije ljudi. Društveni konstrukti i narativi su promenljive kategorije, i zato možemo uspeti. Humani pojedinci ulažu sebe svakodnevno, ali bez podrške sistema oni ostaju u zatvorenom krugu ličnog delovanja, iznova i iznova, poput „Dana mrmota“, bez izgleda za izlaz.
Preuzmimo odgovornost za sve dosadašnje propuste
U danima u kojima se suočavamo sa posledicama nezapamćenog zločina koji je počinio trinaestogodišnji dečak, preuzmimo odgovornost za sve dosadašnje propuste, nečinjenja, zatvaranja očiju, laganja i guranja problema pod tepih. Svaki hitac iz pištolja koji je usmrtio i povredio dečake i devojčice, radnika obezbeđenja i nastavnicu u školi „Vladislav Ribnikar“ ispaljen je davno. Pokrenut je izgovorenim uvredama i govorom mržnje usmerenim na neistomišljenike, nasilnim scenama koje se iz rijalitija prelile na društvene mreže, relativizacijom muškog nasilja u porodičnom i partnerskom kontekstu, policijskom brutalnošću nad građanima koji demonstiraju i štite prirodna dobra zemlje, prikazanim nedelima Belivukovog klana na medijima sa nacionalnim pokrivanjem.
Odgovornost za nasilje koje danas čine naša deca moramo preuzeti mi, odrasli, bez odlaganja.
Krenimo od ljudi koji su danas na najvišim mestima u državi
Neka čin ostavke ministra prosvete bude prvi korak i moralni čin.
Ministar Ružić treba da snosi svoj deo odgovornosti, jer je Ministarstvo prosvete dozvolilo da vršnjačko nasilje i nasilje prema nastavnicima budu svakodnevna pojava, da se tolerišu i ne sankcionišu. Čuli smo od ministra da sistem nije zakazao i da su navodno Zapad, internet i igrice odgovorni, što je samo neuspešan pokušaj izgovora, jer je odgovornost Ministarstva prosvete i ministra Ružića i više nego očigledna.
Takođe, ministar je neposredno odgovoran za celokupno problematično stanje sa udžbenicima i za problem srednjoškolske mature.
Ostavka ministra Ružića je preduslov da vlast i država pokažu da su spremne da preduzmu konkretne mere po ovom pitanju i da će se raditi na rešavanju problema kako se ovakva tragedija više nikad ne bi ponovila. Ako to učini ministar, postoji nada da će se svako od nas suočiti sa svojim delom odgovornosti.
Kolažni tekst autora:
Helena Šešum – koordinatorka stručne grupe za obrazovanje
Marija Srdić – koordinatorka stručne grupe za rodnu ravnopravnost i borbu protiv nasilja
Danijela Živančević – specijalistkinja psihoterapije
Miran Pogačar – koordinator operativne kadrovske grupe
