Šodroš, zajedno sa Kameničkom adom i Ribarskim ostrvom, predstavlja ostatke ritskih šuma koje su nekada obuhvatale mnogo šire područje oko Dunava. Ovo područje je stanište za preko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Među njima se ističu crna žuna, zelena žuna, mali, srednji, veliki i seoski detlić, čvorak, dugokljuni puzić, brgljez… Tu je i jedno od svega nekoliko gnezdilišta bele rode u gradu.
Sažetak kriminalnih radnji
Pre dve godine područje koje obuhvata Šodroš preimenovano je u građevinsko zemljište. Uvidom u Generalni urbanistički plan Novi Sad 2030 postaje očigledno da će se na ovom specifičnom području izgraditi stambeno-poslovni objekti i marina za jahte. Dana 11. juna 2022. godine, mimo svih propisa i zakona, posečeno je 25 stabala crne i bele topole u vreme kada je seča strogo zabranjena zbog gnježđenja ptica. Dana 15. decembra 2022. godine oborena su dva stabla na Kameničkoj adi uprkos Rešenju o uslovima zaštite koje je propisao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Prilikom izrade Plana generalne regulacije i izdavanja građevinskih dozvola za izgradnju novog mosta, koji će prelaziti preko ovog područja, zanemarena je procena uticaja na životnu sredinu. Srbija se, kao potpisnica Bernske konvencije, obavezala da će promovisati nacionalne politike za zaštitu biljnih i životinjskih vrsta i prirodnih staništa. Obavezala se i da će integrisati očuvanje istih u nacionalne planske i razvojne politike i politike okoline i da će promovisati edukaciju i širiti informacije o potrebi njihovog očuvanja.
Bez svesti o očuvanju i značaju ovog ekosistema
Očigledno je odsustvo svesti o značaju očuvanja i neophodnosti pažljivog pristupa ovom delikatnom ekosistemu dva kilometra od centra Novog Sada.
Jasno je da postajemo urbanizovanija nacija. Zbog toga su urbane šume važnije nego ikad. One su dinamični ekosistemi koji pružaju suštinsku korist ljudima i divljim životinjama. Urbane šume pomažu u filtriranju vazduha i vode, kontroli atmosferske vode, očuvanju energije i obezbeđivanju životinjskog staništa i senke od sunca. One dodaju lepotu, formu i strukturu urbanom dizajnu. Smanjenjem buke i obezbeđivanjem mesta za rekreaciju urbane šume jačaju društvenu koheziju, podstiču revitalizaciju zajednice i dodaju ekonomsku vrednost našim zajednicama.
Opstanak šuma u urbanim zonama
Gradovi su već odgovorni za oko 75% globalnih emisija ugljen-dioksida. Takođe su na čelu borbe protiv klimatskih promena i istovremeno su posebno osetljivi na njihove uticaje. Opstanak šuma u urbanim zonama ističe su kao znatna pomoć u postizanju ciljeva održivog razvoja. Opstanak šuma takođe povećava otpornost gradova na budući uticaj veće populacije, viših temperatura, pandemija, vremenskih ekstrema i prirodnih katastrofa. Održivo urbano šumarstvo donosi višestruke koristi. Neke od njih su poboljšano javno zdravlje i dobrobit, niže temperature okoline, podršku bioraznolikosti, povećanu energetsku efikasnost i smanjenje rizika od poplava.
Šodroš – deo plućnog krila grada
Šodroš sa Kameničkom adom i Ribarskim ostrvom upravo je najznačajnija i jedina urbana šuma u Novom Sadu. Ovaj zeleni trio predstavlja plućno krilo grada. To nam je utočište za beg od gradske vreve. To nam je mesto gde na samo dva kilometra od centra grada možemo da se povežemo sa prirodom i uživamo u njenim benefitima.
Šodroš je mesto gde imamo priliku da čujemo cvrkut ptica, crne žune, najugroženije vrste detlića u Evropi. Na Šodrošu možemo da u tišini uživamo u šetnji i rekreaciji. Ovu zelenu oazu možemo da približimo još većem broju ljudi i istaknemo njenu nezamenljivu ulogu i značaj za sve vrste. To uključuje i nas, po ugledu na slične prostore u razvijenim urbanim sredinama širom Evrope. Ovo možemo postići pravljenjem staze i mostića od prirodnih materijala, osmatračnice za ptice, klupe i edukativne table. Sve što nam treba je pomoć stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije, i minimalne intervencije.
Moramo zaštiti Šodroš kao spomenik prirode
Od izuzetne važnosti je da ovo područje zaštitimo kao spomenik prirode ili oblast pod posebnim režimom zaštite. Moramo prepoznati njegovu ulogu u edukaciji mladih naraštaja i očuvanju (ugroženih) vrsta, posebno u urbanim sredinama.
Ne zaboravimo i da je Šodroš romantično i sentimentalno mesto za mnoge Novosađanke i Novosađane. Mnogi od njih su ovde prvi put plivali, veslali, klizali ili pecali. Šodroš ostaje izvor nepresušne lepote, koja inspiriše decenijama, pa i vekovima unazad i zato baš takvog treba da ga sačuvamo.
