Od 2009. godine u Republici Srbiji na snazi je tzv. CNR program (catch, neuter, release – uhvati, steriliši/kastriraj, pusti) za koji se smatra da predstavlja najhumaniji način rešavanja problema napuštenih pasa i mačaka. Program podrazumeva hvatanje napuštenih životinja, čipovanje i unošenje u jedinstvenu bazu podataka, vakcinaciju protiv besnila, sterilizaciju i kastraciju radi smanjenja populacije pasa i mačaka na ulicama, kao i njihovo lečenje ukoliko postoji potreba i povratak na lokaciju na kojoj su uhvaćeni (ukoliko su stručna lica procenila da je životinja dovoljno socijalizovana da bi bila bezbedna za okolinu).
Zakon o dobrobiti životinja
Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije obavezuje organe jedinica lokalne samouprave da izrade i sprovode program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka. Novi Sad je svoj Program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka doneo 2014. godine.
Grad Novi Sad je doneo i Odluku o držanju domaćih životinja koja tačkom 6 člana 49 zabranjuje hranjenje napuštenih i izgubljenih domaćih životinja na površinama javne namene u zajedničkim prostorijama i dvorištima objekata višeporodičnog stanovanja iako je jedna od mera Programa CNR.
Vraćanjem životinja na prvobitnu lokaciju umanjujemo mogućnost pojavljivanja novih pasa, a kod samih životinja se ublažava stres, jer se vraćaju u poznato okruženje. Postoji mogućnost i vizualne identifikacije pasa koji su prošli program, kao što su ogrlice. Međutim, bušenje ušiju i ušne markice, iako se u nekim gradovima primenjuju, nehumani su i mogu dovesti do povreda životinja koje borave na ulici.
Povoljan ekonomski aspekt ovog pristupa
Ovakav pristup ima i povoljan ekonomski aspekt, jer se ne troše značajna sredstva kao što bi bio slučaj da se sve životinje smeštaju u prihvatilišta. O psima i mačkama na ulici na ovaj način mogu sami građani i građanke da brinu, kao što su brinuli do sada. Postoji mogućnost i uvođenja kategorije starateljstva.
Mnoge evropske zemlje su došle do zadovoljavajućih rezultata primenom ovog programa i uspeli su značajno da smanje populaciju napuštenih pasa i mačaka, ali isključivo uz paralelnu kontrolu vlasničkih životinja i uz dosledno primenjivanje kaznenih mera za neodgovorne vlasnike.
Neodovorno vlasništvo kao uzrok velikog broja napuštenih životinja
Neodgovorni vlasnici zapravo su najveći uzročnici problema napuštenih životinja. Kućna legla i jedinke koje nisu sterilisani i kastrirani, a koji se izbacuju na ulicu doprinose povećanju populacije. Procene su da u evropskim zemljama čak 80% životinja potiče izbacivanjem.
Rešenje problema — paralelno delovanje
Problem se dakle može rešiti jedino paralelnim delovanjem kroz CNR program i kontrolom populacije vlasničkih životinja.
Zakon o dobrobiti životinja donešen 2009. godine, između ostalog, propisuje kazne za napuštanje životinja, kazne za nečipovanje kako za vlasnike tako i za veterinare, kao i obavezu vlasnika odnosno držaoca životinje da spreči neželjena legla. S obzirom na CNR program i mogućnost finansiranja besplatnih sterilizacija i kastracija iz budžeta lokalne samouprave, uz kontrolu komunalne policije za sektor životinja, prilikom veterinarske inspekcije mogla bi da se vrši kontrola obeleženih i neobeleženih životinja pomoću ručnog čitača čipa.
Naše rešenje
Predlažemo i sufinansiranje privatnih ambulanti ili otvaranje novih u okviru JKP Zoohigijena, posebno po prigradskim naseljima, gde stanovništvo zbog nemogućnosti dolaska do grada sa ljubimcem ima otežan pristup ovakvoj vrsti usluga. Još jedan predlog je mobilni veterinar, kombi-ambulanta koji bi mogao da ide po selima i sprovodi program. Takav primer imamo u Boru.
Najbolje rešenje bi pak bila obavezna sterilizacija i kastracija vlasničkih pasa i mačaka, jer pored ovolikog broja napuštenih životinja nema smisla dozvoljavati dalju reprodukciju, osim u slučajevima odgajivačnica koje su dužne da, osim Kinološkom savezu, svoju delatnost prijave i veterinarskoj i poreskoj inspekciji.
Sve to naš Zakon o dobrobiti životinja, koji je usklađen sa zakonima nekih zemalja Evropske unije, predviđa. Smatramo da je dobar, ali se nažalost, ne primenjuje.
