Za istinsku ravnopravnosti i novo žensko liderstvo
Od petooktobarskih promena do danas u izborne i druge zakone su uvođene mere afirmativne akcije – kvote za manje zastupljeni pol (čitaj ženski), da bi nakon izbora 2020. godine po prvi put bio dostignut „magični“ rezultat od 40 odsto žena u Skupštini Srbije. Istovremeno je rastao i broj poslanica i odbornica u Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine i u lokalnim skupštinama.
Stanje u Novom Sadu
U poslednjih 20-ak godina istim procesima je zahvaćen i grad Novi Sad. Imamo Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Kroz Odluku o rodnoj ravnopravnosti iz 2017. godine i potpisanu Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca na lokalnom nivou definisali smo prioritete: 1. da Novi Sad bude prepoznat kao grad rodne ravnopravnosti, 2. da politike koje donosi i sprovodi budu rodno odgovorne, a dostupnost usluga svim građanima i građankama unapređena, 3. da se ravnopravnost žena i muškaraca u javnom i privatnom životu bude unapređena i 4. da se u njemu dostigne visoka bezbednost žena.
Kada se čuju ovako zvučne proklamacije, pomisli se da je Novi Sad grad u kome ženama cvetaju ruže!
Položaj žena u Novom Sadu
Stvarnost je ipak, to svaka od nas zna, sasvim drugačija. Žene u Novom Sadu, kao i žene u Srbiji, i dalje su neravnopravne i izložene različitim vidovima diskriminacije i nasilja. Iako smo brojnije i obrazovanije od muškaraca, teže dolazimo do posla i za isti rad smo manje plaćene. Mi smo one koje rade „na crno“, na mestima ispod stečenih profesionalnih kvalifikacija i koje lakše gube posao. Vlasnice smo svega jedne četvrtine ukupne imovine. Manje od trećine nas je među vlasnicima preduzetničkih radnji, a tek četvrtina je među osnivačima preduzeća.
Svaka treća žena ovde trpi neki oblik nasilja. Uprkos solidnim rešenjima u zakonima i merama koje se sprovode, nasilja nema manje nego ranije. Naprotiv, prisutnije je, brutalnije i razliveno u sve aspekte našeg života.
Položaj žena sa invaliditetom, Romkinja, žena sa invaliditetom, onih koje žive na selu ili pripadaju nekoj drugoj ranjivoj grupi, posebno je težak.
(Zlo)upotrebe pitanja rodne ravnopravnosti
Nakon ovih činjenica postavimo pitanje: ako je visoka prisutnost žena u institucijama ono čime se vlast danas posebno hvali, kako je moguće da su žene izostavljene iz ključnih procesa u kojima se odlučuje o sudbini celokupnog društva? U pitanju je, kako to obično biva, sadržan i odgovor: tamo gde se ukrštaju koplja i raspodeljuju resursi, biće samo stvarni nosioci političke moći (i u zemlji i u gradu) – dobro poznati šefovi partija i koalicija i njihovi sledbenici.
Kroz različite forme (zlo)upotrebe pitanja rodne ravnopravnosti vlast nastoji da nas prikaže kao zemlju demokratije i ljudskih prava, u kojoj i žene imaju jednake šanse, te da je ona (baš ta vlast!) kredibilan partner Evropske unije i razvijenog sveta.
Bravo! za žene
No, da bi promene bile stvarne i duboke, tamo gde se odlučuje moraju se naći žene koje znaju i imaju hrabrost da otvore najvažnija i najbolnija pitanja našeg društva.
Mi znamo da su žensko iskustvo, znanje i vizija neiskorišćeni potencijal u oblikovanju našeg grada kao dobrog mesta za život svih njegovih ljudi – i žena i muškaraca!
Zato Bravo! uključuje žene, daje poverenje i pokreće transformativne procese koji više ne mogu biti zaustavljeni.
