Da na početku kažemo još i ovo – osim što smo brojnije, u pokretu Bravo! mi predvodimo, ne statiramo. Stojimo u prvim redovima, govorimo glasno i jasno, i pevamo, i kad je teško, i kad slavimo!
Kritikujemo, zahtevamo, ne pristajemo na malo, pružamo otpor, koračamo rame uz rame sa našim drugovima, na svim mestima – u akcijama, na protestima i pred kordonima.
Ako me pitaju – zašto je tako u Bravo!, kažem: Zato što smo osetljive na ona pitanja koja se u Pokretu stavljaju na dnevni red.
Zato što nam je stalo do čistog vazduha, do očuvane prirode, do prohodnog grada, do dobrih i bezbednih škola i vrtića. Zato što nam je stalo do ljudi koji pate u siromaštvu, bolesti i nasilju svih vrsta.
Mi, žene, dobro znamo kako je biti onaj „drugi“ i „drugačiji“, onaj sa margine, nedovoljan, onaj koga pritiskaju i guše, onaj kome oduzimaju pravo da vlada svojim životom, svojim telom, glasom i svojom sudbinom.
I baš zato nam je potrebna organizacija koja u centar svoje pažnje stavlja naše probleme, naše potrebe i naš, ženski glas.
Recimo večeras još i ovo:
Odlukom o rodnoj ravnopravnosti i rukom doskorašnjeg gradonačelnika potpisanom Evropskom poveljom o ravnopravnosti žena i muškaraca pre sedam godina Grad Novi Sad odredio je svoje prioritete:
- da bude prepoznat kao grad rodne ravnopravnosti,
- da se dostupnost usluga svim građanima i građankama unapredi,
- da se ravnopravnost žena i muškaraca u javnom i privatnom životu unapredi i
- da se u Novom Sadu dostigne visoka bezbednost žena.
Kada se čuju ovako zvučne proklamacije, pomisli se da je Novi Sad grad u kome ženama cveta cveće sreće!
Stvarnost je ipak, to svaka od nas u ovoj sali dobro zna, potpuno drugačija.
Svaka treća žena ovde pretrpela je neki oblik nasilja. Uprkos solidnim rešenjima u zakonima za koje smo se dugo borile i izborile, nasilje je sve prisutnije i brutalnije – od kuće, ulice, radnog okruženja, do ambulante i porodilišta.
Često nam govore: Imate žene u skupštinama, u vladi, u minstarstvima, na najvišim mestima. Šta još hoćete vi, feministkinje?!
Hoćemo jednaku moć i jednak pristup svim dobrima u zajednici.
Hoćemo pravednu raspodelu, hoćemo odgovornost i garancije u institucijama.
Mi jasno vidimo da moć nije u skupštinama, ni u našim vladama, već u partiji na vlasti, volji njenog stvarnog, odavno ustoličenog vođe, njegovih trabanata i pajtaša. U predstavi koja se danas igra, žene su dekor među kulisama demokratije i broš na reveru koji se prikazuje pred svetom.
Zato Bravo! uključuje žene. Već sada nas je stotine, a za bolji grad treba nam 1000 vas, angažovanih i odlučnih žena Novog Sada.
Mi ženama dajemo poverenje i pokrećemo procese koji se više niti mogu, niti smeju zaustaviti. Jer, ni jedna od nas neće biti slobodna, dok sve ne budemo slobodne!
