Međunarodni dan prava životinja obeležava se 10. decembra od 1998. godine kada je organizacija za zaštitu i prava životinja “Uncaged” odlučila da taj dan posluži za rasvetljavanje surovih praksi kojima se životinje muče i ubijaju.
Ovaj “praznik” postoji iz razloga što životinje kao jedna od najosetljivijih grupa ili čak najosetljivija grupa, obzirom na to da su prepoznate kao manje vredne od ljudi, i imaju najmanju pravnu zaštitu, u nekim zemljama nikakvu zaštitu, ne mogu da govore i da se bore za sebe i svoja prava.
Mi, ljudi, smo ti koji imaju obavezu da govore u njihovo ime, kao u ime svih slabijih i nezaštićenih, i moramo zahtevati od institucija, od naših sugrađana da se okončaju surove i jezive prakse, a i preispitati nas same da li mi indirektno učestvujemo u njima, nekad čak nesvesni i iz neznanja.
Primeri okrutnog postupanja prema životinjama su brojni, bilo da se radi o našim četvoronožnim krznenim prijateljima – kućnim ljubimcima, koji često budu napušteni, vezani na lancima, zanemareni, zlostavljani i koji su nam bliže u “vidnom polju” a koji čak uživaju posebnu zaštitu, bar po zakonu, te je zabranjeno sve navedeno a posebno ubijanje. Pored svega navedenog, Srbija se kotira “dobro”i u samom je Evropskom vrhu, ozloglašena po ileganlim i stravičnim borbama pasa. Od svega toga i svih njih često okrenemo glavu…
Mesna, mlečna i industrija jaja, praktikuju izuzetno okrutne prakse kao što su odsecanje rogova, repova, kljunova, testisa, i to sve bez anestezije, i uglavnom na životinjskim mladuncima.
Njihova smrt je u većini slučajeva vrlo nasilna, jer smrt klanjem podrazumeva da je životinja svesna po nekoliko minuta dok se praktično davi u sopstvenoj krvi, a radnici u takvoj proizvodnji vrlo brzo “oguglaju” na mučenja jer drugačije verovatno ne bi mogli da rade takve poslove. Ovo su samo neki od primera. Možda ste pomislili da je to nužnost, ali da li je?
Industrija kože i krzna (vune, angore, perja i drugih “materijala” ) u većini slučajeva omamljuje životinje strujnim udarima, koji se postavljaju u analni otvor i u usta, i mnogo puta su životinje svesne kada počnu da im deru kožu. Pre toga su svoje živote provele u minijaturim kavezima, obzirom da su u pitanju divlje životinje, natrpane jedne preko drugih. Lome im se vratovi, čupa im se perje i dlaka (na živo).
Testiranje na životinjama je još jedna od surovih i besmislenih priča, bar kada je u pitanju testiranje na kozmetičke proizvode i kućnu hemiju.
Mnoga testiranja su već davnih dana izvršena, mnogo različitih hemikalija je već testirano i mogu da se koriste. Životinje u labaratorijama trpe svakakve testove a broj životinja koje se koristi svake godine iznosi oko milion, bez miševa i pacova koji čine oko 90% oglednih životinja.
Životinje koje se najčešće koriste u eksperimentima su: žabe, miševi, pacovi, zamorci, kunići, pitomi zečevi, psi, mačke, svinje, tačnije sve – primati, ribe i vodozemci, ptice, gmizavci… Životinje se uglavnom uzgajaju na posebnim farmama ali dešava se da se neke čak hvataju u divljini i transportuju do laboratorija. Dostupni su nam proizvodi koji imaju oznaku “cruelty free” i koji su uglavnom i ekološki.
Ovo su samo neki od primera kojima su izložene životinje svakodnevno u njihovim jadnim i bednim životima, nad kojima nemaju nikakvu kontrolu već zavise isključivo od “milosti” čoveka, i ovo uopšte nisu incidentne situacije već uobičajena praksa.
Za sve od navedenog može se još što šta reći, i izgleda kao da nema kraja saznavanju svih surovosti kojima su izložene, i koliko god da ste duboko u temi, uvek se iznova možete zgroziti.
I što više otvoriš oči, sve izgleda mračnije.
Kada bismo govorili još o lovu, zoološkim vrtovima, cirkusima, akvaparkovima, tropikarijumima, švercu divljih životinja, jamarenju, zoofiliji, štencerima rasnih pasa, izlovljavanju ribe i drugih morskih vrsta, turizmu koji takođe žrtvuje životinje zarad dobrih fotografija, i posebnim tradicijama i običajima kao što su odsecanja kljova slonovima, rogova nosorozima, odsecanju peraja ajkulama, surovim praksama ubijanja delfina, kuvanju tigrovih kostiju, i držanje cicibanka u zatočeništvu zbog kafe, jedenju gnezda čiopa, ne bi se nazirao kraj ovom tekstu.
Verovatno niste očekivali da ovako nešto pročitate na ovakav datum, i jeste mučno misliti i preispitivati šta to radimo kao čovečanstvo i kao pojedinci.
Možda sam trebala da kažem nešto afirmativno, pozitivno, da apelujem pokušavajući da upakujem reči. Ali ovo je gola istina. I svako ko želi da vidi i sazna, istina mu je dostupna.
Pitanje je samo, da li želimo da otvorimo oči iako je mračno tamo u paralelnoj stvarnosti? Milijarde njih, deset puta više nego što ima ljudi na planeti se svake godine ubije samo u tim industrijama, broj morskih životinja se meri u tonama. Za ove druge nemamo ni predstavu…
Da li će naša deca u budućnosti životinje da vide samo na tanjiru, u zatočeništvu, na svojoj odeći? Ili može svako od nas da napravi mali ustupak, malu promenu ponašanja, mišljenja, životnog stila.
BOLJI SVET NOSIMO U SRCIMA.
