Hikmet! Kaja Hikmet je na fotografiji. Ovaj penzionisani šumarski inženjer iz Turske, zaslužan je za pretvaranje neplodnog brda u bogatu šumu! Vidimo ga ovde kako spokojan stoji, a slika koju drži je slika istog lokaliteta od pre 41 godine, kada je sa pošumljavanjem počeo! Turska nikada nije bila zemlja blagostanja, njen državni sistem nikada nije najbolje funkcionisao (nešto nam poznato?). Ipak, imajući na umu koliko je značajno zelenilo za svaku sredinu, da promene ne dolaze same od sebe već kroz izuzetan napor, Hikmet je zahvaljujući svojoj snažnoj volji i želji da stvari promeni na bolje, pun entuzijazma krenuo sa pošumljavanjem pustog krajolika uz pomoć svog malog, šumarskog tima. Strpljivim i upornim radom, Hikmet Kaja je zajedno sa lokalnim seljanima i članovima šumarskog tima zasadio preko 30 miliona sadnica na preko 25 hektara zemlje! Od lokalnog heroja, sa dobrim razlogom, Hikmet Kaja je postao dobar primer za celi svet.
No, gde smo danas mi i da li nam gore pomenuta priča o Hikmetu nešto govori? U Vojvodini je pod šumom svega 7 posto teritorije, što Vojvodinu čini najmanje pošumljenom regijom u Evropi!
Trećina vojvođanskih opština i gradova ima pošumljenost manju od 1 odsto svoje teritorije! Prema standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po glavi stanovnika, dakle, šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308 hiljada hektara ili više od 14 procenata teritorije, a to dalje znači da Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada, što odgovara prostranstvu između Subotice i Novog Sada, 17 km u širini! Da situacija bude još gora, nakon dva olujna nevremena, prema dosadašnjim procenama oštećeno je više od 15.000 hektara hrastovog drveća, a tu je uvek i ljudska nebriga i navika pravljenja deponija i podizanje vikendica u zaštićenim područijma i nasipima, kako bi se “bilo u prirodi”, a da se pri tom ne vodi briga o istoj.
I šta sad? Živeći u zemlji opterećenoj brojnim problemima, ako želimo da bude bolje, najbolje je da svojim radom i zalaganjem pružimo primer. Kako? Narednih dana mi bismo mogli poput divnog Hikmeta Kaje, u svom kraju, zasaditi poneko drvo ili biljku! Naravno time problem neće biti sasvim rešen, no razmislite: ako bi svako od nas uradio ponešto u svom naselju ili kraju okruženje ne bi ostalo isto! Svojevremeno, Hikmet je pozvao ljude da sade drveće na svakom slobodnom prostoru. Dragi naši novosađani i novosađanke, hajde da budemo građani za primer, barem malo Hikmetu nalik…
