Oluja za mene počinje sa rekom ljudi koji pristižu iz Grahova i njihovom prvom stanicom, koja je bila bazen i stadion u Drvaru. Tad još mali, bio sam pomalo tužan, jer nisam mogao da idem na isti taj bazen, mada, u isti mah mi je bilo žao tih ljudi – svi na gomili, sa svojim vešom koji se vijori, i bedom kojom je taj ceo skup odisao.
Gomila ljudi na jednom mestu mogu biti nešto najdivnije – ispunjeni radošću i veseljem, prizor vredan svakog pogleda, a isto tako može biti uznemirujuć do kosti, kao slike iz bilo kog logora, kada skinemo sve ljudsko sa svojih tela i postanemo samo „prljava gomila“.
Tad mi nije bilo jasno ono što će se desiti – da ću i ja podeliti njihovu sudbinu, da ću biti tamo neko „na gomili“, mada se moja majka uvek trudila da iz najgorih situacija izađemo što manje povređeni.
U Srbiju smo došli nas troje, sa dve torbe.
Moj otac je došao nakon nekoliko meseci, pravo iz ratnog pakla, izgladneo, ali sa glavom na ramenima.
200 000 nas je izbeglo; u tom zbegu je poginulo 1800 ljudi, i osim malo stvari, tuge, bede, jada i nekoliko torbi doneli smo sa sobom meni godinama poznato – „izbeglica“.
Ubrzo smo saznali da smo mi ti „neki drugi“, tuđi, nepoželjni, stranci… Godinama smo se kućili, išli po raznoraznim centrima i prihvatilištima (gde još neki od nas žive), iznajmljivali, snalazili se kako je ko mogao i znao, i još uvek su neki od nas ostali stranci u ovoj zemlji.
Danas Hrvatska vlast negira zločin, prosutu krv, uništene živote i slavi Oluju, dok se u Srbiji pravi mitomanija žrtve i žrtvovanja, i vlast se istom tom krvlju posipa.
Upravo huškači i ratni navijači sa Vučićem na čelu, oni koji bi i dalje druge da šalju u rat, oni koji su, kad god su se dohvatili rata,uspeli da smanje teritoriju Srbije i onu gde žive Srbi, oni nam danas drže slovo i o tome kako Oluja ne sme da se zaboravi.
Mi ne možemo i nećemo zaboraviti, u to Vučić i ostali treba da budu sigurni. Oluje se treba sećati prikladno i sa dostojanstvom, a ljudima koji su izbegli iz Hrvatske i BiH ne trebaju nikakve posebne ceremonije ni priznanja, naročito ne da se vlast ili bilo ko drugi koristi njihovom nesrećom.
