Osim što su zanimljivog izgleda i jedinstveni u svojoj lepoti, pčele i drugi oprašivači poput leptira, osa, muva, moljaca, slepih miševa i nekih vrsta ptica, od vitalnog su značaja za zdravo okruženje, ali i za privredu, pa samim tim i za raznolikost u ishrani kakvu poznajemo. Dok ove vrste skupljaju samo neophodan broj cvetova da bi se prehranile, pčele su mnogo efikasnije, jer posećuju mnogo više cvetova i nose više polena.
Značaj pčela za ljude
Većina biljaka koje koristimo u ishrani oslanja se na pčele kao oprašivače, kao i većina divljeg cveća.
Oprašivanje (polinacija) prirodnim putem ključna je za oko 90% svetskih biljaka koje cvetaju, a one utiču na oko 75% svetskih useva. To je ključni proces od kog zavisi opstanak našeg ekosistema i biodiverziteta, kao i opstanak hrane kakvu poznajemo.
U svetu bez pčela verovatno bismo preživeli, ali kvalitet naših života bi bio neuporedivo lošiji, budućnost neizvesna, ishrana nedovoljno nutritivno kvalitetna, i to ne zbog meda. A livade bi bile bez cveća.
Divljim pčelama preti opasnost od izumiranja
Divljim pčelama preti globalno izumiranje zbog delovanja čoveka. Intenzivne poljoprivredne prakse, uzgajanje monokultura, korišćenje pesticida i drugih hemijskih sredstava i povišene temperature zbog klimatskih promena, gubitak staništa, nedostatak izvora hrane, opadanje flore koja je ključna za oprašivače, efekti klimatskih promena – samo su neki od razloga.
Šta bi nestalo zajedno s pčelama?
Ako pčele izumru, s njima će nestati i kvalitetna i zdrava hrana na koju smo navikli i koju danas uzimamo zdravo za gotovo.
Voće, orašasti plodovi, neke vrste povrća, zameniće prosti usevi kao što su krompir, kukuruz i pirinač, što će – ukoliko se ništa ne promeni – dovesti do neuravnotežene ishrane ljudi. Čak i hrana za životinje koje jedu ljudi, kao što su lucerka i detelina, uglavnom zavise od oprašivanja pčela.
Podizanje svesti o značaju pčela
Podizanje svesti o značaju pčela dovodi i do pojačanja mera koje za glavni cilj imaju zaštitu pčela i drugih oprašivača. Zaštita pčela direktno utiče na rešenje problema globalnog snabdevanja hranom, kao i na eliminisanje gladi u zemljama u razvoju, što znači i zaštitu ekosistema, a samim tim i brojnih biljnih i životinjskih vrsta.
Jasno je da su pčele ugrožena vrsta i da su na putu istrebljenja. Kada ovo kažemo, mislimo na divlje pčele. Medonosne pčele su dobri oprašivači, ali ne pariraju divljim pčelama. Procenjuje se, na primer, da su za cvet jabuke divlje pčele oko 120 puta efikasnije od medonosnih pčela, pa čak i da su plodovi, recimo, jagoda, mnogo lepši, sočniji i veći kada ga oprašuju divlje pčele.
Štaviše, medonosne pčele ne samo da ne pariraju divljim, već ih i direktno ugrožavaju. Naime, medonosne pčele, skupljajući nektar, uzimaju hranu divljim pčelama koje, u nestašici divljeg cveća, neminovno nestaju. Osim toga, medonosne pčele šire i parazite i zaraze na populacije divljih pčela, koje zbog toga umiru.
Alternative medu
Danas postoje brojne alternative medu, kao što su: agavin, javorov, pirinčani sirup, melasa, malteks, med od maslačka i dr. Iako zvuči dramatično, kupovina meda je smrtna presuda za divlje pčele, velike delove ekosistema i, na kraju krajeva, za nas same. Srećom, rešenje je prilično jednostavno – (svaki) sledeći put kada odete u kupovinu, ne kupujte med – preporučuju iz Vege zajednice.
Pčele su simbol prirode
Gubitak pčela govori da s prirodom nešto ozbiljno nije u redu. Zdravlje i gubitak ekosistema su u direktnoj korelaciji sa brojem pčela, i ono što se s njima događa je pokazatelj svega lošeg što ljudsko društvo čini. Ako nije dobro pčelama i drugim oprašivačima – nije dobro ni planeti. A neće biti ni nama.
Nestanak pčela je ključno pitanje za čovečanstvo. Direktno zavisimo od njih. A i one od nas.
Šta ćemo uraditi?
Posadite biljke cvetnice u vašem okruženju: mak, različak, zumbuli, letnji jorgovan, lavanda, smilje, smokve prelepe su biljke, i pomažu pčelama.
Brinite o zelenim površinama na održiv način
Možete se zabaviti pravljenjem hotela za pčele samice (solitarne, divlje pčele), koje žive van košnica i nemaju maticu.
One su vrlo uspešni oprašivači, a ujedno imaju slabašnu žaoku, koju retko koriste. Ne privlače ih tradicionalne košnice, ali će se zato vrlo rado useliti u hotel koji im ponudite. Tajna je u tome što retko mogu da pronađu sigurno mesto gde će položiti jaja, pa će iskoristiti najbolju ponudu.
Za svaku od njih čak možete napraviti i posebnu sobu!
Prvi korak: Napravite okvir
Spoljne zidove hotela možete da napravite od prirodnog drveta ili od ostataka koje pronađete u okruženju, kao i od drvene građe. Može da bude bilo kojih dimenzija, kao i oblika, ali je načešći pravougaoni hotel dimenzija 20×30 cm, koji je ujedno jednostavan za konstrukciju. Jedino što bi trebalo ispoštovati jeste da okvir bude dubok od 15 do 20 cm, i da bude zatvoren sa zadnje strane. Krov bi trebalo da bude nagnut, kako bi se kiša slivala. Poželjno je da bar 5 cm bude duži ka ulazu u hotel. Možete da koristite drvo kao materijal, ili,,talasaste”, valovite metalne panele. Ako se odlučite da koristite farbu, znajte da će pčele čekati da miris izvetri da bi se uselile.
Drugi korak: Izgradite sobe
Sobe nisu ništa drugo do rupe izbušene u drvene blokove. Možete da koristite u tu svrhu čak i delove debljih grana, plastične cevi, trsku, bambus. Važno je da sve sobe budu iste dužine, u skladu sa dubinom okvira – minimum 15 cm. Rupe koje su u prečniku oko 6 mm trebalo bi da budu duboke od 12 do 15 cm, a one manjeg prečnika – dubine od 7 do 12 cm. Napravite onoliko blokova koliko može da stane u okvir.
Treći korak: Postavite hotel
Pronađite pravo mesto za hotel – ogradu, spoljni zid, ili bilo koju drugu vertikalnu površinu. Pričvrstite zadnji zid sa nekoliko šrafova. Najbolja pozicija je da hotel bude okrenut ka jugu i postavljen visoko. Tako će se stvoriti uslovi za polaganje jaja od proleća do jeseni, zbog toplote. Kada se pčele usele, one će sobu prilagoditi svojim potrebama. Položiće jaje i doneti polen, kako bi bebe pčele imale hranu. Zatvoriće sobu da ne bi ulazila vlaga ili drugi insekti. Odrasle pčele će se pojaviti tokom zime i probiće ,,vrata” kako bi izašle. Preporučuje se da se za sledeću generaciju napravi nova soba, kako ne bi došlo do prenošenja eventualnih bolesti.
