Uredbom države donetom 30.12.2025. pomoćno – tehničko osoblje u školama će u tekućoj godini zarađivati od 64 554 dinara do 68 264 dinara mesečno, a u zavisnosti od broja radnih sati.
Koeficijent za obračun plate je podignut na 11,08, da ne bi zarada bila ispod zakonom propisane minimalne zarade.
U odnosu na 2016. godinu, kada je isti koeficijent bio 6,30, ovo je značajno uvećanje za zaposlene koji brinu o čistoći, ishrani i održavanju obrazovnih ustanova, a za ugodan boravak i rad učenika i svih zaposlenih.
Brojni su problemi pomoćno – tehničkog osoblja u školama. Obavljaju fizički rad, koji često nije usklađen sa godinama, često sa neadekvatnim sredstvima za rad i u dotrajalim ustanovama koje “vrište” za obnovom.
Mnogi su blizu penzije, pa su primorani, a neki i nisu, da se učlanjuje u tzv. “reprezentativne” sindikate, da ne bi ostali bez pola otpremnine, a ni pola jubilarne nagrade nije za baciti.
To su državni sindikati ispregovarali sa Ministarkom još prošle godine kao nagradu za trud, rad, lojalnost…
Pomenuta davanja ne isplaćuju državni sindikati, nego država, a državi bi trebalo da smo svi isti.
E pa nismo!
Radujem se poboljšanju materijalnog statusa mojih koleginica i kolega, bez obzira na stepen stručne spreme, obim posla, odlazaka na bolovanja, koja ima se nadoknađuju 100%, zamensko osoblje koje se “svećom traži”, pa ih čuvamo, jer nema ko da čisti i ćutimo da im se ne zamerimo. Radujem se i želim da im raste zarada i dalje i više.
Profesori, a gde ste vi u ovoj konstelaciji vrednosti i odgovornosti?
Te iste 2016. ste vredeli 2,75 pomoćno – tehničkog osoblja, a od 2026. ste kao 1,72 spremač/ica. A ako spremač/ica ode na bolovanje, državu košta više nego vi koji učite buduće nosioce društva.
Možda je tu problem?
Šta će državi generacije obrazovanih, mladih ljudi da vode državu, kad se država sama vodi tamo gde treba.
Profesor moji, fakultetski obrazovani i stručno usavršeni, znate šta sve radite za 110, a biće vala i 113 500, pa i koji dinar više od februara.
Nagrada za lojalnost i poslušnost nekome i “Baš me briga za tebe” i “Šta ćeš mi” drugome.
Zato koleginice i kolege profesori, zavrnimo rukave, metlu u ruke i da se počisti ili će sa nama da obrišu pod.
Tanja Notaroš, članica Aktiva i predsedavajuća SG za obrazovanje
