Davor, Mladen i Srđan i dalje su zatočeni na Klisi. Već 70 dana trojica mladih ljudi nalaze se iza rešetaka — zato što su imali hrabrosti da traže istinu o ubistvu 16 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra.
Režim Aleksandra Vučića ne poznaje pravdu, ne poznaje zakon, ne poznaje dijalog. Zna samo represiju, pretnje i osvetu. Zato se svetio ovim mladićima: zato što misle svojom glavom, zato što ne pristaju da ćute, zato što veruju u drugačiju Srbiju.
Studenti u Novom Sadu već deset dana danonoćno protestuju ispred suda. Oni ne traže privilegije, već slobodu za političke zatvorenike čiji je “zločin” to što su učestvovali u mirnom razgovoru. Dokaz koliko ovaj režim prezire slobodu jeste i činjenica da su trojici aktivista — koje su pustili u kućni pritvor — zabranili svaki kontakt sa javnošću. Ni reč, ni poruka, ni disanje van četiri zida.
A onda, dodatni udar: trojici preostalih, među kojima je i Davor — koji čak nije ni bio u istoj prostoriji s ostalima — pritvor je brutalno produžen. Nema dokaza, nema osnova, nema stida. Samo sirova represija.
Direktni izvršioci koji su jednoglasno i po direktivi glasali za odbijanje žalbe su Vesna Eremin Đorđević, Srđan Savić i Slobodanka Gutović. Njihova imena će ostati zabeležena u istoriji beščašča novosadskog pravosuđa.
Građanski pokret Bravo poručuje: nećemo stati. Ovo nije borba samo za njih trojicu. Ovo je borba protiv države koja hapsi misao, protiv vlasti koja se boji mladih i protiv sistema koji pokušava da uguši istinu.
Oni su danas u zatvoru, ali mi dobro znamo: sutra će odgovarati svi oni koji su ove zločine naredili, prikrili ili opravdavali. I to ne samo za progon aktivista — već za ćutanje o smrti 16 ljudi i uništavanje pravde u Srbiji.
