Juče su mediji izvestili da se u Srbiji dogodio osmi femicid u ovoj godini – još jedan muškarac koji je verovao da ima pravo da odlučuje o životu svoje bivše partnerke brutalno ju je usmrtio, ostavivši njeno telo sa višestrukim ubodima kod Kragujevca.
Ponovo saznajemo da je protiv osumnjičenog već ranije bilo prijava za porodično nasilje i da mu je 5. maja – samo sedam dana pre ubistva – izrečena hitna mera zabrane prilaska.
Sistem ne štiti žene – i to znamo jer je ova žena, kao i mnoge pre nje, tražila pomoć, a nije je dobila.
Pri prijavi sumnje na nasilje, policijski službenik procenjuje rizik i izriče hitne mere, dok nadležne institucije zajednički prave plan zaštite i odlučuju o daljim merama – uključujući pritvor ili druge oblike zaštite ako postoji visok rizik. Svaki propust u toj proceduri ima ozbiljne posledice – u ovom slučaju, još jednom je pogrešno procenjen rizik i izostale su mere koje bi sprečile femicid.
Ukazujemo i na to da se nasilje koje se ispoljava kroz kontrolu, ljubomoru i psihološku dominaciju, proganjanje, pretnje na društvenim mrežama i drugim kanalima komunikacije a ne nužno kroz fizičko nasilje i dalje ne prepoznaje kao visokorizično.
Podsećamo: žene koje su u visokom riziku često, usled straha, nisu u stanju da jasno i direktno govore o nasilju koje trpe – zbog osećaja paralisanosti i konstantne pretnje. Zato je od presudnog značaja da profesionalci znaju da prepoznaju rizike i da deluju adekvatno.
Mi, iz grupe za rodnu ravnopravnost građanskog pokreta Bravo, zahtevamo:
Prepoznavanje femicida kao posebno, najteže krivično delo.
Hitno formiranje posebnog tela za praćenje femicida, koje će sistemski utvrđivati sve okolnosti i propuste koji su doveli do njega.
Adekvatnu procenu rizika od femicida u svakom prijavljenom slučaju porodičnog i partnerskog nasilja.
Uvođenje odredbi o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca u Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu.
Obavezno praćenje i poštovanje izrečenih mera zaštite.
Kazne koje su dovoljno stroge da obeshrabre nasilnike od ponavljanja dela.
Uvođenje elektronskog nadzora za sve nasilnike kojima je izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom, kao i pojačana kontrola njihovih kretanja.
Da sud više ne uzima kao olakšavajuće okolnosti to što su počinioci ‘porodični ljudi’, ‘ugledni građani’ ili imaju hronične bolesti poput dijabetesa ili visokog pritiska.
Takođe zahtevamo:
Obezbeđivanje adekvatne prevencije kroz rad sa mladima, kao i kontinuiranu brigu o porodicama i mentalnom zdravlju svih građana i građanki.
Svako od nas poznaje barem jednu devojčicu, devojku ili ženu koja trenutno trpi neki oblik nasilja i koja ne zna kome da se obrati. Zato je sada vreme da delujemo!
