Žarko Marinović, student koji je 4. aprila 1936. godine ubijen kamom od strane fašističkog studenta, Slobodana Nedeljkovića, umro je braneći svog druga i boreći se za slobodan Univerzitet i ovaj dan je postao dan studenata.
I tada je napredna omladina tražila i branila slobodu na Univerzitetu i tada su policija i parapolicijske studentske snage gušile pobunu i optuživale za rušenje države i separatizam.
Optužbe su bile lažne, kao što su i danas, a pobeda studenata, nakon 25 dana štrajka, dvoje mrtvih i više ranjenih, bila je krvava, ali odlučna i konačna.
Danas je Univerzitet, čija je autonomija stečena krvlju, ponovo na udaru. Skoro ceo jedan vek kasnije policija i država ponovo prete „obračunom sa rušiocima države“, što znači – sa sopstvenom budućnošću.
Danas na dan studenata naši saborci, studenti, leže u pritvoru.
Ništa manji zadatak danas ne očekuje omladinu i sve nas da budućnost ne strada, već da živi, a Žarku i svim velikanima večno hvala, nismo vam ni za seni.
