Srbiju više neće formalno voditi predsednica vlade sa jednim od najdužih mandata u fotelji premijera, koji će ostati upamćen ni po čemu, nego osoba koja tek nije upamćena – ni po čemu.
Jedino što je naučio kao ministar jeste – da podiže. Naime, Srbija će ga pamtiti po tome što mu je prvi potez kao ministra vojnog bio da podigne migove na vidljive i nevidljive dronove blizu granice sa Kosovom, a i mandat je završio podigavši migove na vidljive i nevidljive nepoznate letelice iznad Valjeva.
Predsednik svega u ovoj državi saopštio je da će novi premijer biti prvi potrčko, tj. predsednik stranke čiji je on član. Ovo već dovoljno govori o tome koliko je prvi potrčko važan u stranci, gde ga ni najbliži saradnici ne zovu šefom ili predsednikom, nego se ta zvanja odnose na nekog drugog. Dobili smo za premijera osobu koja nije čak smela ni da saopšti da će biti premijer, nego je morala da čeka da član stranke, u kojoj je on, navodno, predsednik, to kaže.
Ko je zapravo novi premijer Srbije vidi se i po tome na koji način je, preko deceniju, vodio Novi Sad. Iza njega je ostalo veliko ništa, osim ako se u uspeh ne računa urbanističko uništavanje Novog Sada zahvaljujući velikom broju sumnjivih poslova „partnera“ i „investitora“. Od ovih poslova Novosađani nisu ništa dobili, ali je povećana kvadratura prvog potrčka Srbije.
Znaj, Srbijo, i da ako ne budeš slušala prvog potrčka, on će poslati drugare u plavom i one iz „obezbeđenja“ da vas biju, kao što je to radio sa Novosađanima kod Skupštine, na Šodrošu…
A ume on i da podvikne, da broji krvna zrnca i da prepozna ko je kog roda. Svaka reč koja tada izađe iz njega – mržnja je prvoga reda.
Predsednik svega u Srbiji odabrao je da sada Srbiju vodi neko ko ceo svoj životni vek sluša njega, to jest braću, a izgleda da će i dalje slušati samo braću, a ne građane Srbije.
Srećan ti dolazak, Srbijo, prvog potrčka!
