Na tribini su govorile aktivistkinje: Tonja Jerele iz Slovenije, Aida Koluder-Agić iz Bosne i Hercegovine, Sanela Skrijelj iz Severne Makedonije i Nađa Bobičić, koja je ovom prilikom predstavljala aktivistkinje Srbije i Crne Gore. Razgovor je moderirala novosadska novinarka i autorka emisije „Žene u kutiji”, Tamara Srijemac.
Na tribini su otvorena sledeća pitanja: Šta AFŽ danas znači pokretu u našim zemljama, ali i celokupnom prostoru nekadašnje zajedničke države? Šta je AFŽ izborio, a šta danas gubimo (ili smo već izgubili)? Sa kakvim oblicima fašizma smo danas suočeni i kako mu se treba suprotstaviti? Da li su feminstkinje iz naših zemalja sposobne da stvore organizaciju koja počiva na rezultatima AFŽ-a? Koliko su naši glasovi snažni, a razlike premostive?
Tribinu je nadahnutim izvođenjem partizanskih pesama sa jugoslovenskih prostora otvorio ženski „a cappela“ sastav „Rođenice“, a učesnice tribine govorile su iz srca i poslale snažne poruke koje je publika tokom dvosatnog razgovora više puta podržala aplauzima.
Tonja Jerele upozorila je da se, zbog našeg pasivnog odnosa, malo po malo gube stečena prava žena: „Uvek treba imati u vidu da se prava lako gube i zato ne treba da budemo pasivne, treba da reagujemo na to što se dešava, da se ne bismo probudile sasvim obespravljene”. Istakla je i da upravo u AFŽ-u, koji je jedinstven primer ženskog pokreta koji je aktivno učestvovao u antifašističkoj borbi, nasleđe na koje se treba osloniti: „U to nasleđe svakako spadaju i prava koja su izborile, od reproduktivnog prava do prava glasa, što je veoma proširilo granice sloboda žena. I to je veoma značajno uticalo na formiranje društva. Zastupale su i promišljale jako progresivne ideje, koje su objavljivane ne samo u naučnim studijama, već u magazinima, u štampi. A danas u ženskim magazinima čitamo „Kako možemo njega zadovoljiti!“
Govoreći o iskustvima iz Severne Makedonije, Sanela Skrijel objasnila je da se teren za urušavanja prava žena pripremao dugi niz godina, paralelno sa procesima istorijskog revizionizma, i upozorila da jačaju grupe koje zagovaraju protiv ženskih reproduktivnih prava, kao i uticaj crkve koja uporno proziva žene kao one koje su odgovorne za pad nataliteta: „Današnji prikriveni fašisti govore o ’nacionalističkom antifišizmu’, što je šizofreno, i antifašizam koriste kao oružje za širenje mržnje protiv svih koji su različiti. Mi smo izloženi porukama koje nas upućuju da mrzimo sve što je drugačije i različito od nas.“
Nađa Bobičić naglasila je da “AFŽ nije bio skup samo feministkinja, odvojen od politike, već pokret koji su predvodile komunistkinje, čija ideja je bila borba za socijalizam kao jedino uređenje u kojem je moguća i najšira ženska emancipacija. I to treba da bude lekcija za sve današnje progresivne političke aktere”. Upozorila je da su na prostoru bivše Jugoslavije, ali i globalno, dominantne desničarske politike koje društva vode u uništenje, i da revolucija i borba za društvo solidarnosti više nije jedna od, već jedina opcija: „Kakav svet nam nude desničari: proksi ratove, ratove u Evropi Africi, Aziji… ekološku katastrofu, obespravljivanje žena, gejeva, ovakvih i onakvih. Nude nam konstantni strah, doslovce nude – apokalipsu. A šta mi nudimo? To da svima bude bolje, da imamo pristup zdravstvu, obrazovanju, da se družimo, razmenjujemo znanja, da budemo solidarni…”
Tribina je bila sastavni deo sastanka posvećenog uspostavljanju regionalne ženske antifašističke mreže pokrenute u okviru obeležavanja 80-godišnjice osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije, prošlog decembra u Bosanskom Petrovcu i Bihaću. U stvaranju mreže učestvuje više od 100 aktivistkinja, političarki, istraživačica, umetnica, radnica iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije. Među njima su i aktivistkinje Građanskog pokreta Bravo!
