Popuni upitnik i priključi se inicijativi za postavljanje spomen-obeležja Kristijanu Kostiću Blekiju.
Postavljanje spomen-obeležja posvećenog Kristijanu Kostiću Blekiju je važno za našu lokalnu zajednicu, a i šire, ne samo kako bismo obeležili sećanje na Blekija, nego kako bismo skrenuli pažnju javnosti na goruće probleme današnjeg društva koji se tiču sistemske (ne)brige o ljudima u beskućništvu i kulture nasilja.
Ko je bio Bleki?
Bleki je bio drag i plemenit prijatelj svih nas, autentičan ulični svirač, bivši učenik Karlovačke gimnazije, čovek za kog kažu da je prodao svoj stan kako bi od tog novca pomogao prijatelju.
Bleki je na smrt pretučen 9. februara 2022. godine u Kosovskoj ulici u Novom Sadu od strane dvadesetogodišnjeg muškarca koji, kako je sam rekao, nije mogao da iskontroliše bes, jer Bleki nije imao više od 390 dinara kada je on od njega novac tražio. Bleki je pronađen u ranim jutarnjim časovima u lokvi krvi, bez svesti i disanja.
Ovo nije prvi ovakav zločin
Godine 2016. dvanaestogodišnji dečak je svojim postupkom u društvu vršnjaka doveo do smrti Dragutina Todorčevića Gute, čoveka koji je sticajem okolnosti završio u situaciji beskućništva.
Kultura (ne)nasilja
O kulturi (ne)nasilja smo govorili na ulici, a zapravo bi o ovim temama trebalo da se govori i u okviru institucija koje ujedno pozivamo na podeljenu odgovornost, a tu posebno mislimo na obrazovne institucije i institucije kulture, jer bi trebalo da nam je u zajedničkom interesu da kreiramo drugačije – solidarno i bezbedno društvo za sve.
Zagovaranje i promovisanje vrednosti tolerancije, nenasilja, odgovornosti i solidarnosti spada u zakonski okvir rada radnika i radnica u prosveti, ali je isti nažalost prepušten senzibilitetu prosvetnih radnika koji su ionako pregoreli zbog uslova u kojima rade. Dakle, nužne su radikalne izmene obrazovnih politika, kao i izmene uslova njihovog rada – kako bismo kreirali solidarno i aktivno društvo bez nasilja.
Kulturni programi za decu i mlade su prepuni ulepšane realnosti kao da se plašimo da ćemo ugroziti decu i oštetiti im detinjstvo ukoliko otvorimo društveno relevantne teme prilagođene različitim uzrastima. To je tužno i sramotno. Institucije moraju biti svesne svoje odgovornosti i uloge u društvu.
Nasilje treba razumeti kao zloupotrebu moći u cilju kontrole i potčinjavanja
Pitanje je kako da napredujemo i menjamo autoritarne modele ako konstantno svedočimo nasilju – institucionalnom nasilju, nasilju u medijima, u školi, na ulici i u kući.
Svako od nas je sposoban da počini nasilje, ali bira da to ne uradi.
Ako prepoznamo agresivnost kod sebe, preuzimamo odgovornost tako što tražimo stručnu pomoć i podršku. To je najhrabrija stvar koju možemo učiniti.
Osobe koje počine nasilje nisu monstrumi, to su takođe osobe koje negde u sistemu nisu prepoznate i koje su oštećene kroz isti, što opet ne umanjuje njihovu odgovornost, ali i za njih je nužno da postoje radikalno izmenjeni programi resocijalizacije i tretmana.
Što se nedostatka sistemske brige o ljudima u beskućništvu tiče, jutros je na Trifkovićevom trgu na klupi preminula osoba od posledica smrzavanja.
Posledice nedostatka sistemske brige
Na istom trgu 13. novembra 2021. na klupi, bez krova nad glavom, preminuo je i glumac, pesnik, muzičar Nebojša Petrović.
Bleki nije bio beskućnik, ali jeste bio deo zajednice ljudi koji žive i rade na ulici.
Aktivistima i aktivistkinjama iz Novog Sada koji učestvuju u akcijama solidarnosti i pomoći ljudima u beskućništvu jasno je da je sve veći broj ljudi u riziku od beskućništva, da su neki od ljudi pored kojih prolazimo na ulici odrasli u imućnim porodicama, da neki od njih imaju i po dva završena fakulteta… Suštinski, da različiti psihosocijalni i socioekonomski faktori mogu dovesti bilo koga u situaciju beskućništva.
Želimir Žilnik je 1971. godine u Novom Sadu snimio čuveni „Crni film“ u kom skreće pažnju na problem beskućništva i nailazi na 6 osoba bez krova nad glavom.
Mi danas 2023. godine u Novom Sadu imamo skoro 1000 ljudi na ulici
Potpuno je jasno da prihvatilišta nemaju dovoljno kapaciteta i da postoji nedostatak socijalnih stanova. Sistemska nebriga doprinosi njihovoj nevidljivosti, a zatim i normalizaciji nasilja prema njima. Mi insistiramo na vidljivosti osoba koje sistem ne želi da prepozna i vidi.
Među nama su aktivisti i aktivistkinje, pojedinci i pojedinke, koji pomažu ljudima koji su u situaciji siromaštva i beskućništva kroz različite solidarne akcije – putem Združene akcije „Krov nad glavom“, koja sprečava izbacivanje ljudi na ulicu zbog dugova koje nisu u mogućnosti da pokriju, kroz „Kuhinju solidarnosti“ koja priprema i odnosi obroke ljudima u potrebi, kroz prikupljanje odeće i slično.
U Novom Sadu imamo i UG „Patrija“ koje pruža besplatnu psihosocijalnu podršku ranjivim i socijalno ugroženim grupama.
U Beogradu takođe postoje organizacije poput ADRE, Klikaktiv, A11, kao i aktivisti i aktivistkinje koji pružaju alternativni smeštaj, besplatnu zdravstvenu negu, psihosocijalnu i pravnu podršku. Važno je znati da, bez ličnih dokumenata, ljudi na ulici ne mogu pristupiti ni socijalnoj zaštiti, lečenju ni zaposlenju.
Mi smo zajedno ovde, jer država ne radi ni približno dovoljno po ovom pitanju
Koristimo resurse koje imamo da uradimo koliko možemo, jer o sve težoj situaciji po život u našoj zajednici biramo da ne ćutimo. Upravo iz navedenih razloga i pokrećemo inicijativu za postavljanje spomen-obeležja Kristijanu Kostiću Blekiju. Pridruži nam se ovde.
Važno je da istaknemo vrednost ljudi koji su u nepovoljnoj situaciji dok zajedno ne kreiramo bezbedno društvo i sistem u kom niko neće ostati bez krova nad glavom.
Za nas iz građanskog pokreta Bravo! politički život znači aktivno učešće u društvu i udruženo, promišljeno reagovanje na nepravde sa kojima se suočavamo i koje nas sve dotiču.
Za kraj ostavljamo citat našeg sugrađanina:
„Svi smo mi Bleki, za 10, 20 godina. Kad budemo i mi na ulici, bez posla, krova nad glavom, pored ovakve vlasti, banaka, izvršitelja, inflacije… Šta nas drugo čeka? Najtužnije, što to ne vidimo i mislimo – neće to nas!“
